Francuska 9, 11420 Smederevska Palanka
rtj@tvjasenica.rs | rtj@tvjasenica.rs
+381 (0)26 313 030
 
 
Zanimljivosti
Zanimljive činjenice o mirisima
Postavljeno: 25.06.2015.


Ako neki mirisi izazovu neku emociju, sećanje, onda utiču bar toliko da se neka hemijska reakcija odigra u organizmu. U nastavku pročitajte zanimljivosti vezane za mirise. Nadamo se da ćete otkriti nešto novo i zanimljivo...

Hteli, ne hteli mirisi nas nikad ne ostavljaju ravnodušnima bili oni ugodni ili neugodni. Miris je supstanca koja sama ili u smesi s drugim sastojcima prijatno ili neprijatno deluju na čovekovo čulo mirisa. Praktično se primenjuju u industriji kozmetičkih preparata, sapuna, raznih pića, slatkiša i dr...
 
Od svih naših čula, miris najbrže budi uspomene.
 
Čovekov mozak može sa velikom tačnošću da zapamti, seti se i prepozna 50,000 različitih mirisa.!
 
Da bi neka supstanca mirisala, ona mora da bude ispariva. Tu je sasvim jednostavno objašnjenje zašto, na primer, ne možemo da osetimo miris stakla ili mermera.
 
Mirisi u ustima su, u stvari, ukusi. Da ne postoji čulo mirisa, sva hrana bi nam bila bezukusna i bljutava. Zato nam je sva hrana ista, nezačinjena i bez ukusa kad smo prehlađeni i kad nam je začepljen nos.
 
U 90 % slučajeva deja vu se izaziva nekim mirisom.
 
Ustanovljeno je da su nam najprivlačniji partneri koji mirišu sasvim drugačije od nas. Tako da bi partneru trebalo kupovati suprotan parfem od onog koji se nama sviđa.
 
Može se reći da se sa mirisima rađamo. Već tokom prvih dana života beba raspoznaje majku po mirisu.
 
Reč “parfem” potiče od latinskog per fumum, što znači “kroz dim”. Objašnjenje se oslanja o činjenicu da se prvenstveno nisu parfimisali ljudi, već crkvene prostorije. Biljna smola se palila kako bi nastao miris namenjen osveštavanju pri verskim obredima.
 
Stari Egipćani su čuveni po tome što su mumificirali svoje pokojnike, pa se ne iznenađujemo kad čujemo da su smućkali prve parfeme.
 
Grobnica faraona Tutankamona otvorena je 3,000 godina posle njegove smrti. Ovaj prostor bio je krcat parfemima. Tu je bilo smešteno čak 3,000 bočica parfema. I posle tolikih vekova od njihovog nastanka,oni nisu izgubili miris.

Ustanovljeno je da se najviše hormona sreće luči pri mirisu hrane.
 
Do najranijih sećanja čoveka vode arome vanile, čokolade, cimeta, karamele…
 
Mlađe generacije mirisne asocijacije vide u pez bombonama, plastelinu, sirupu protiv kašlja, bebi puderu
 
Miris vanile podseća na kolače koje deca najviše vole. Taj miris izaziva osećaj zaštićenosti. Logička “kopča” se javlja između te činjenice i ove da su hemijske komponente vanile pronađene u majčinom mleku.
 
Ustanovljeno je da prijatni mirisi kod žena izazivaju osećaj sreće, a na muškarce utiču uzbuđenjem.
 
Ljudski nos kad nanjuši mirise jabuke, a naročito lavande, pojačava aktivnost alfa talasa u delu mozga koji utiče na opuštanje.
 
Miris južnog voća budi optimizam u čoveku.
 
Miris zelenih jabuka može da olakša bolove od migrene.
 
Oni koji bi da smršaju trebalo bi da mirišu ćešće banane, jabuke i pepermint.
 
Aroma nane razbuđuje.
 
Pri mirisanju benzina luči se adrenalin i javlja se želja za brzinom.
 
Miris roštilja, navodno, stvara utisak da se čovek nalazi u nekom manjem prostoru.
 
Što je pivo hladnije, manja je količina ugljen dioksida, pa je time manje izražen ukus i miris piva.
 
Iskusan pekar nikad neće staviti ventilacioni otvor u zadnji deo pekare, već uvek u prednjem delu u blizini vrata.
 
Pri utrljavanju belog luka na donji deo stopala, kroz jedan ili dva sata, zadah u ustima bi bio kao da je čovek jeo beli luk.
 
Psima je njuh toliko izoštren da čak mogu da osete elektricitet. Istraživači su stavili ispred psa dve kutije. U jednoj je bila baterija koja se punila. Pas je njuškao baš tu kutiju. Stručnjaci to objašnjavaju time što se pri punjenju baterija ispušta ozon.
 
Legenda kaže da su mirisi pomogli Kleopatri da zavede Marka Antonija. Dovela ga je u odaju punu ružinih latica i tako ošamućen mirisom cveća zaljubljuje se u nju. Takođe, važi i to da je natopila jedra brodova eteričnim uljima jasmina dok ga je dočekivala.
 
U XVII veku na dvoru Luja XV proizvodnja parfema bila je poprilično zastupljena, te su ga zato nazivali “Parfimisanim dvorom”. Važilo je pravilo da sve i svako mora da miriše. Tako su se mirisi “polivali” i po odeći, rukavicama, lepezama, nameštaju…
 
Iz tog perioda, dame, i to naročito one sa vrha aristokratije, nisu tako lepo mirisale, kao što su divno izgledale. One su se “kupale u parfemu”, a vrlo retko u vodi. Naslage parfema sa dodatkom znoja nikako nisu odavale prijatan miris.
 
Kolonjska voda nastala je u XVIII veku u nemačkom gradu Kelnu, pa tako i dobija ime. Tada se nije koristila samo u kozmetičke svrhe, već se dodavala u vina, kockice šećera su se njom natapale i jele se kako bi se osvežio dah. Dok je u medicini ova tečnost korišćena kao dodatak u klistiru, a obloge za skidanje temperature su se natapile parfemima.
 
Do XIX veka svi parfemi su se koristili prvenstveno kao pomagalo u medici. Od tada se patentiraju sintetički mirisi koji se nasilno “probijaju” na svetsko ekonomsko tržište i ne pomiču se odatle ni danas.


Poslednje vesti:
 
 
Postavljeno: 20.11.2017.
Palančanin Marko Pavković- Čava trener mladjih selekcija OFK Beograd za TV Jasenicu: Čast mi je da radim u klubu takve tradicije!
Mladi fudbalski stručnjak predvodi generaciju 2006. godišta
Postavljeno: 20.11.2017.
"Zdravo svete ja sam dete" - obeležava se Svetski dan deteta
Obeležavanje Svetskog dana deteta će omogućiti da se čuje glas dece i da ona ukažu na najveće izazove sa kojima se suočavaju.
Postavljeno: 20.11.2017.
AMSS: Počela akcija "Ispravno vozilo- bezbedno vozilo"
Auto- moto savez Srbije organizuje akciju, tokom ove sedmice, u saradnji sa Upravom saobraćajne policije MUP-a Srbije
 

 
 
Kursna lista