Francuska 9, 11420 Smederevska Palanka
rtj@tvjasenica.rs | rtj@tvjasenica.rs
+381 (0)26 313 030
 
 
Društvo
9. jun: Nacionalni dan borbe protiv mooždanog udara
Postavljeno: 09.06.2016.


U Srbiji je moždani udar prvi uzrok skraćenja životnog veka u ženskom, a drugi u muškom delu stanovništva.

Stručna javnost je odlučila da od 2007. godine u Nacionalni kalendar zdravlja Srbije uvode Dan borbe protiv moždanog udara, koji bi trebalo da se obeležava svake godine 9. juna.
 
U Srbiji je moždani udar prvi uzrok skraćenja životnog veka u ženskom a drugi u muškom delu stanovništva. Jedna trećina bolesnika koja doživi moždani udar umire, druga trećina preživljava sa različitim često teškim posledicama i trajnom onesposobljenošću za samostalan svakodnevni život, a samo se jedna trećina vraća ranijim aktivnostima i normalnom životu. Ovo oboljenje poprima sve značajnije razmere svuda u svetu, uključujući zdravstvenu i socijalnu komponentu. Takva je trenutna situacija i svakako bi bilo interesantno razmisliti zbog čega je takva. Postavlja se pitanje da li je to i neizbežno, odnosno kakav je i koliki naš udeo u tome – kao osoba odgovornih za sopstveno zdravlje, naravno u meri u kojoj je to realno moguće.

Najvažnije od svega jeste da se moždani udar može sprečiti. Kažu stručnjaci, za ovu oblast, da je najbolje lečenje moždanog udara sprečiti njegov nastanak (prevencija). "Vaš život je u vašim rukama" - često se čuje, često se kaže.., a da li je zaista tako? Da bismo uspeli da značajno smanjimo rizik za nastanak moždanog udara potrebno je da se na određeni način ponašamo u svakodnevnom životu i da sve rizike koje možemo izbegnemo ili u maksimalno mogućoj meri smanjimo. Sa povećanjem prosečne starosti stanovništva vaskularna oboljenja mozga postaju sve učestalija, i to je faktor rizika na koji ne možemo uticati: godine starosti - za muški deo stanovništva više od 45 i za ženski više od 55 godina. Šećerna bolest, angina pektoris, bolesti krvnih sudova (pogotovo nogu), srčana aritmija, preležani srčani udar ili neke druge hronične bolesti predstavljaju faktore koji povećavaju verovatnoću nastanka moždanog udara, a kada su već nastali na njih možemo uticati u manjoj meri. Bolest u porodici takođe predstavlja faktor rizika - dakle ukoliko su majka, otac, sestra, brat ili baba i deda imali moždani udar pre 55 godine života za ženske srodnike ili pre 65 godine života za muške srodnike. Moždani udar - već doživljen ili postojanje promena na krvnim sudovima glave i vrata (npr. suženje ili proširenje) isto tako povećavaju verovatnoću za ponovljeni. 

 
Najznačajniji faktori koji povećavaju rizik za nastanak moždanog udara – a na koje u značajnoj meri možemo uticati su sledeći: visina krvnog pritisaka - viši od 140/90 mm Hg ili nepoznata, nekontrolisana vrednost; upotreba duvana - aktivna i pasivna – koja zbog ubrzavanja procesa arterioskleroze, sužavanja krvnih sudova i  povišenja krvnog pritiska predstavlja jedan od najčešćih uzroka nastanka moždanog udara; zatim nepravilna ishrana (povišen holesterol i trigliceridi u krvi); gojaznost (10kg više od odgovarajuće telesne težine) takođe ima značajan udeo u tako visokoj učestalosti ove bolesti - stanovništva pogotovo urbanog (gradskog) u ekonomski razvijenim državama, uz fizičku neaktivnost - manje od 30 minuta fizičke aktivnosti svakodnevno za odrasle. Ovi faktori se veoma često udružuju i sve to zajedno sa hroničnim stresom predstavlja značajan problem većine ljudi današnjice - odnosno značajan faktor koji narušava  psiho-fizičko zdravlje.


Poslednje vesti:
 
 
Postavljeno: 17.08.2017.
Ministarstvo omladine i sporta odobrilo realizaciju novog projekta mladih iz S. Palanke
Projekat se realizuje u okviru programa Mladi su zakon
Postavljeno: 17.08.2017.
Štrajk radnika Goša FŠV: Protest ispred Centra za socijalni rad i zgrade opštine S. Palanka
U Štrajkačkom odboru još jednom najavili protestni skup ispred Vlade Srbije za 22. avgust
Postavljeno: 17.08.2017.
EPS: Petak (18. avgust) deo palanačke opštine bez struje
Razlog isključenja su neophodni radovi na održavanju 10kV-ne mreže.
 

 
 
Kursna lista