Francuska 9, 11420 Smederevska Palanka
rtj@tvjasenica.rs | rtj@tvjasenica.rs
+381 (0)26 313 030
 
 
Zanimljivosti
MISTERIJA "SMOKIJA", BANANICA I PLAZME: Recepturu krili kao najstrožu tajnu
Postavljeno: 05.09.2016.


Naše najpoznatije brendove prate i zanimljive priče o njihovom nastajanju i dugom trajanju na domaćem i inostranom tržištu.

MAJSTOR za čokoladu i deserte Franjo Vaja iz Vršca i tehnolog Dušan Milenković, tvorci su najpoznatijeg srpskog slatkiša i alkoholnog pića - “Štarkove” bananice i “Rubinovog” vinjaka! Recept za ništa manje poznatu “Bambijevu” plazmu, u Srbiju je doneo Petar Tutavac iz Požarevca, a ime tvorca legendarnog “smokija”, nažalost do danas ostaje nepoznato. Svaki od ovih proizvoda koji su se održali decenijama, osim lavine nostalgičnih sećanja, prate i interesantne priče kako su nastali.
 
Slatkiš uz koji odrastaju generacije, obavezna radost mališana, slatki zalogaj na putovanjima, đačkoj torbi, na radnom stolu - čuvena bananica, “rođena” je pre gotovo osam decenija!
 
- Po priči, koja se prenosila kroz generacije zaposlenih, majstor Franja Vaja, znalac čokolade i njenih poslastica, preuzeo je fabriku “Roda”, preteču današnjeg “Štarka” i u njoj stvorio prvu čokoladnu bananicu, još davne 1938. godine - kaže Bojana Vidaković, brend menadžer beogradske "Soko Štark Atlantik grupe". - Za nju je Vaja dobio 1,5 dinar od ondašnjih vlasti, kao nagradu za novi proizvod na tržištu. Izgled i ukus bananice nije se menjao od kada je nastala, ali receptura je ostala naša mala tajna. Sastojci jesu poznati, alga agar-agar, se i danas koristi za želiranje. Našu bananicu potrošači nepogrešivo prepoznaju u moru sličnih na tržištu.
 
Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije, 2012. i 2013. godine odobrio je da bananica na ambalaži nosi zakonom zaštićeni žig sa sloganom “jedina prava”. A samo u Srbiji, godišnje se pojede čak 70 miliona komada ovog slatkiša.
 
Uz bananicu, pre četiri i po decenije rođena je još jedna “legenda” - smoki, flips sa kikirikijem. Nastao je 1972. godine i prvi je flips proizveden u jugoistočnoj Evropi!
 
- Tokom prvih godina, receptura je dorađivana i menjana, a vremenom je postala strogo čuvana tajna poslovnog uspeha - kažu u “Štarku”. - Sirovine koje se koriste za smoki su kukuruzni griz, kikiriki, biljna mast, sojino brašno i so. I ništa više. Smokiju se ne dodaju aditivi, arome ili pojačivači ukusa, a neke od sirovina su namenski razvijane samo za smoki. Specifičan po svim karakteristikama, preliv smokija je jedinstven u svetu flipsa. Osim toga, kada je smoki počeo da se proizvodi, njegova kesica sa “prozorom” bila je hit ambalaža i to dizajnersko rešenje bilo je rezultat rada “Štarkovog” tima dizajnera. Slova u imenu poroizvoda bila su rukom pisana.
 
Deca su tako dobila svoje “ljubimce”, a ništa lošije nisu prošli ni odrasli i to zaslugom Dušana Milenkovića. Ovaj tehnolog “Rubina” zajedno sa petočlanim timom stvorio je pre 60 godina čuveni vinjak.

- Kako se priča, Milenković je bio izuzetno darovit i radoznao čovek, koji je zajedno sa grupom najboljih radnika, 1957. godine, započeo eksperimente i došao do sada već čuvene formule - kaže Marija Đurđević, brend-menadžer kruševačkog “Rubina”. - Sa njim u timu bili su Radoslav Đorđević, Žikica Vujičić, Milovan Milojković Teča, Milutin Vujičić i Radoslav Cvetkovićem Ruo, a Miodrag Veljković je kasnije usavršio proizvodnju vinjaka. Oslanjali su se na francusku tehnologiju, primenjenu na domaćim sortama grožđa među kojima je dominirao "prokupac", kao najrasprostranjenija vinska sorta grožđa u Srbiji.
 
Osnovna sirovina vinjaka, kako kaže naša sagovornica, jeste grožđe. Dobija se od vina, njegovom destilacijom i starenjem u hrastovoj buradi, najmanje 2 godine.
 
- Zapremina buradi je 500 litara - kaže Đurđević. - Napravljeni su isključivo od hrasta poreklom iz istočne Srbije, a izrađuju se samo u pinterskoj radionici “Rubina”. Ova isključivost u poreklu hrastovine doprinosi specifičnom karakteru vinjaka.
 
Godišnje se proda više od tri miliona litara vinjaka, a za poslednjih šest decenije, prodato je više od 300 miliona litara ovog pića. 

U PROIZVODNjI bananice, promenila se samo tehnologija - objašnjava Bojana Vidaković. - U početku je livena ručno improvizovanim poslastičarskim fišecima, u kalupe obložene skrobnim brašnom da se masa ne zalepi. Danas je tehnologija savremena, automatska. I za "Smoki", proizvodnja je modifikovana. Jedna od malih tajni koju delimo sa našim potrošačima je da kikiriki pečemo neposredno pre proizvodnje.


ISTORIJA “Bambijeve” Plazme, kako kaže urbana legenda, počinje 1902. godine u Milanu, gde je Cezar Skoti, jedan od najvećih trgovaca plasmonom - izolatom proteina dobijenog iz mleka, otvorio svoju fabriku. Polovinom prošlog veka, u njoj se zaposlio Srbin - Petar Tutavac, poreklom iz Požarevca. Posle Cezarove smrti, fabrika je prodata, a Tutavac je otpušten, pa se vratio u rodni grad.
 
Iz Milana je poneo znanje koje je primenjivao radeći za Cezara, pa je rešio da originalni italijanski recept malo promeni i napravi proizvod koji će biti sličan onom koji se prodaje u Italiji. Tako je nastala naša “Plazma”, koja se zbog spora početkom sedamdesetih godina prošlog veka sa italijanskim “Plasmonom”, u inostranstvu prodaje pod nazivom “Lane”.



Poslednje vesti:
 
 
Postavljeno: 19.08.2017.
Danas je Preobraženje Gospodnje-slava crkve u Palanci
Ovaj praznik posvećen je Hristovom preobraženju na gori Tavor u Svetoj zemlji kada on najavljuje svoje stradanje i slavu
Postavljeno: 18.08.2017.
54. Ljubičevske konjičke igre
Tradicionalna manifestacija održaće se od 30. avgusta do 3. septembra na hipodromu u Požarevcu.
Postavljeno: 18.08.2017.
2. septembra počinje četvrti Festival duodrame u Topoli
Tokom sedam dana trajanja festivala na programu će biti pet predstava u konkurenciji i dve revijalne. Sve predstave će biti izvedene u Sali bioskopa Kulturnog centra Topola.
 

 
 
Kursna lista