Francuska 9, 11420 Smederevska Palanka
rtj@tvjasenica.rs | rtj@tvjasenica.rs
+381 (0)26 313 030
 
 
Društvo
Trinaest godina od martovskog pogroma na Kosovu
Postavljeno: 17.03.2017.


Navršava se 13 godina od martovskog pogroma na Kosovu, u kojem je proterano oko 4.000 Srba, uništeno 800 srpskih kuća i zapaljeno 35 verskih objekata. Organizatori nasilja i dalje su van domašaja pravde. Trodnevno nasilje odnelo je živote 19 osoba, od čega 11 Albanaca i osam Srba.

Povod za pogrom bilo je naopako tumačenje nesreće u kojoj su stradala dva albanska dečaka. Prema albanskoj verziji događaja, oni su 16. marta 2004. godine bežeći od dece iz susednog etnički srpskog sela Zupče upali u reku Ibar i udavila se.

Događaj je obznanio čelnik lokalne podružnice kosovskog Odbora za zaštitu ljudskih prava i sloboda Halit Barani, opisujući ga kao "napad srpskih bandita", što je izazvalo bes među kosovskim Albancima, koje, kako se u narednim danima ispostavilo, skoro 19.000 pripadnika Kfora nije bilo u stanju da zauzda.
 
Tadašnji portparol policije Unmika Derek Čepel demantovao je da su dva albanska dečaka nastradala bežeći od Srba i ocenio da je nasilje na Kosovu bilo unapred planirano.
 
Osim 19 žrtava nasilja, kako glasi zvanična verzija događaja, šest leševa dopremljenih u prištinsku mrtvačnicu nikada nije identifikovano. Oko 900 osoba, Srba, Albanaca i pripadnika međunarodnih misija je povređeno. Proterano je više od 4.000 Srba.
 
Više od 800 objekata, uključujući 35 crkava i manastira, teško je oštećeno ili potpuno uništeno. Prema procenama Unmika, u neredima je, na 33 lokacije, učestvovalo oko 60.000 Albanaca. Povređeno je više od 100 pripadnika Kfora i policajaca UN, a zapaljena su i 72 vozila međunarodnih snaga.

Statistika Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) pokazuje da je, zbog martovskog nasilja, kosovsko pravosuđe pokrenulo 400 slučajeva.
 
Prema izveštajima policije Unmika, u međusobnim obračunima međunarodnih policajaca i njihovih kosovskih kolega, nekoliko policajaca je ranjeno, ali motivi tih sukoba, ukoliko nije bila reč o proizvodu opšteg haosa, nisu baš najjasnije rasvetljeni.
 
Istovremeno, talas nasilja pokrenuo je seriju političkih događaja, poput izveštaja specijalnog izaslanika šefa Ujedinjenih nacija Kaja Ejdea i opservacija zapadnih zvaničnika da je nerešen status bio jedan od ključnih pokretača nemira, što je četiri godine kasnije korišćeno kao alibi za jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i podrške SAD za takav potez kosovskih Albanaca.
 
Tokom demonstracija, zabeleženo je i nekoliko slučajeva kada su Albanci pomagali napadnutim Srbima, ali i oni su ubrzo postali meta ekstremista.
 
Izvor: www.rts.rs 

Poslednje vesti:
 
 
Postavljeno: 27.03.2017.
Ministar Goran Knežević posetio opštinu Topola
Prijem kod čelnika lokalne samouprave, poseta PIK Oplencu i kamen temeljac na sportsku salu u Donjoj Šatornji
Postavljeno: 27.03.2017.
Stočna pijaca: Skok cena prasadi i jagnjadi
Potražnja za svim kategorijama stoke bila je bolja u odnosu na prethodne pijačne dane.
Postavljeno: 27.03.2017.
EPS distribucija: 28. marta bez struje delovi grada
Radlog isključenja su neophodni radovi na trafostanicama.
 

 
 
Kursna lista