Francuska 9, 11420 Smederevska Palanka
rtj@tvjasenica.rs | rtj@tvjasenica.rs
+381 (0)26 313 030
 
 
Zanimljivosti
Na današnji dan 1933. godine rođen je velikan srpskog glumišta - Zoran Radmilović!
Postavljeno: 11.05.2017.


U znak sećanja na velikog glumca u tekstu se mogu pronaći podaci iz njegove bogate biografije i njegovo "Pismo jačem" objavljeno u NIN-u 1985. godine koje predstavlja svojevrsnu analizu društva u kojem je živeo, a koja je uvek aktuelna.

Velikan srpskog glumišta Zoran Radmilović rođen je pre 80 godina, 11. maja 1933. godine u Zaječaru. Radmilović je bio neprevaziđeni majstor improvizacije, koji je oduševljavao pozorišnu publiku, neretko stvarajući utisak, kako ga često opisuju, da je sam – čitavo pozorište.

Glumačku karijeru započeo je kao student 1960. godine, u Beogradskom dramskom pozorištu, a 1964. prešao je u Atelje 212. Omiljen za života, upamćen je po nizu briljantnih uloga poput Kralja Ibija, Radovana III, Trigorina u „Galebu“, Laze Kostića u „Santa Maria della Salute“. Igrao je u mnogobrojnim filmovima i TV serijama. Na filmu je debitovao 1962. godine. Pre nego što je upisao glumu, studirao je, po očevoj želji, pravo u Beogradu, a bio je student i na Arhitektonskom i Filološkom fakultetu. Kao glumac amater nastupao je u studentskom KUD „Ivo Lola Ribar“, što ga je opredelilo u budućem pozivu, apsolvirao je glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju.

U naslovnu ulogu u „Kralju Ibiju“ na sceni Ateljea 212 „uskočio“ je 1964. godine, pošto je odustao Ljuba Tadić, i ona se ispostavila kao trijumf njegove glumačke improvizacije. Na to se potom nadovezala uloga u „Radovanu Trećem“. Uopšte, bio je glumac sposoban za najrazličitije zahteve te profesije, neverovatnih raspona. Od „zabave za masu“ poput baš „Radovana Trećeg“ do izuzetno istančanih i zahtevnih glumačkih pozicija, za publiku sa probranim ukusom. Nagradom Grada Beograda (Oktobarskom) nagrađen je za ulogu Molijera. Njegovi bliski godinama docnije sećali su se da je diplomu, odnosnu povelju o nagradi, zaboravio u obližnjoj Srpskoj kafani, pa ju je pronašao šef sale i odneo u Atelje 212. Povelja je potom završila u njegovom stanu, u kuhinji, obešena unatraške.

Pred smrt primio je, u bolničkoj postelji, Sedmojulsku nagradu SR Srbije. Preminuo je u Beogradu dvadesetak dana potom, 21. jula 1985 godine.

Pismo koje je Zoran Radmilović pisao 1980. godine, a poslao redakciji NIN-a 1985, povodom skidanja jedne predstave sa repertoara, aktuelno je i danas. Poput nušićevske analize društva, ove reči čuvenog glumca mogu se čitati svakodnevno, razumevati i upijati, u nadi da će se iz njih nešto naučiti.


"Glumci su uvek bili plašeni, zaplašivani, prepadani. Vekovima. Sobom i drugima. Sistematski. Glumci su, od kada postoje, bili niža bića. U glumce se bežalo od kuće, glumce u kuće nisu primali. Glumci su sahranjivani van grobljanskih zidina. Čak i veliki Molijer. Glumcu se nije davala hrana u ruke da se dodirom sa njim ne bi bio okužen.
 
Glumce su devojke volele, ali su se za njih teško udavale sem po cenu roditeljskog prokletstva. Glumice su po pravilu proglašavane za kurve, čak i posle njihovih pedesetih godina. Onoga trenutka kad je stari čika Eshil izmislio prvog glumca, počelo je to hiljadugodišnje bežanje.

Bežanje od ljudi ka ljudima. Kažu da je jedan od prvih bio neki Tespis, ali teško da bi ostao zapamćen da nije bilo njegovih čuvenih Histrionskih kola, kojima je bežao, sklanjao se. Sve u suludoj nadi da će naići na pravog čoveka.
 
Gledalaca je uvek bilo i biće ih, ali on je, eto, tražio onoga među njima koji bi mu omogućio da dostojno proživi taj svoj smešno blesavi život. Nije to našao. Do danas.
 
Znam da će se sada odmah naći neki mudroser, koji će me obavestiti da „do danas“ – ne stoji! Pokušaću da ga ubedim da je to tako. Baš tako!
 
Današnjem glumcu, doduše, daju da jede iz ruke, u glumce se ne beži, čak roditelji u šašavoj nadi da se tu dobro zaradi, guraju svoja čeda u taj posao. Glumci se čak i žene pristojnim devojkama, mada ipak radije glumicama. Glumice su kurve eventualno do svoje tridesete godine, posle ih ionako tretiraju samo kao „umetnice“. Dosta se, dakle, izmenilo za ovih dve hiljade godina. Sem straha koji je iskonski. Ostao je taj pusti, sada već teško objašnjivi strah, strepnja koja glumce čini nižim bićima.

A hoće glumac, hoće! Hoće da bude i hrabar i dostojanstven, i superioran kad – kad, hoće i želi to više čak i od svog umetničkog uspeha (ili mu se tako čini?), pokušava da se oseća ravnopravnim, značajnim. Hoće i da podvikne, da raspravlja, da odluči ponešto.
 
Ali, sve je to ono njegovo nesvesno ja. Onaj jači, glavni deo njegove ličnosti – GLUMA, iliti pokazivanje onakvim kakav nisi, a hteo bi, o kako bi hteo!
 
U osnovi, u temelju, u krovu i okolo te trošne kuće leži pusti strah! Strah od juče za koje nisi siguran da li je bilo dobro, strah od danas koga nisi svestan, strah od sutra, koje mimo ostalih, normalnih ljudi čekaš sa zebnjom hoćeš li biti u stanju da ono "juče" ponoviš?

Strah od neuspeha, strah od uspeha, užas od nesposobnosti da odvojiš jedno od drugoga.
 
A ko nas to plaši? Naravno, prvo mi sami sebe. Potom „ostale strukture“, da upotrebim tu neuhvatljivu reč mladih političara. Strukture koje odlučuju, drže snagu i moć. Snagu naše nevelike pameti, i moć našeg straha. A stvar je vrlo jednostavna! Na dohvat ruke, takoreći. Treba samo reći – NEĆU VIŠE TAKO! Svega tri reči, neizgovorene ili zaturene negde za ovih 2000 godina. I možda još dve – MARŠ TAMO! Znači, sve zajedno pet reči.
 
Koliko i kako treba stisnuti dupe za tako nešto zna samo onaj koji je tako nešto ikada pomislio da kaže. Bio na ivici, na vrhu jezika mu bilo, samo što nije lanuo, da ga nešto važno i neminovno nije sprečilo, sasuo bi itd... itd... Normalno, to nije učinio, ali bar zna kako mu je bilo! Strukture to znaju i osmehuju se (čak bez zluradosti!), tu i tamo i sa simpatijama. Ko bi se ozbiljno i dugo ljutio na decu? Strukture su stabilne i večite, mi smo prolazni, jednodnevni. Kao takav, EFEMERAN (izraz pozorišnih kritičara!) nastavljam, eto, ovo moje nevoljno razmišljanje. Pokušavam, naime, ove noći s kraja '80. godine, da prestanem da se plašim. Naravno, koliko mi to moj strah dozvoli. Da uđem u Novu godinu miropomazan.

Odlučio sam da se ne bojim više ljudi, već samo Boga, za svaki slučaj. I eto, ja od ovog časa više ne strepim. Ne plašim se svojih pretpostavljenih, svojih reditelja, svojih SIZ-ova, svojih načelnika, direktora, svojih kritičara, svojih sudija, svojih ocenjivača, podcenjivača, precenjivača. Jednostavno, nije mi više stalo! Treba mi verovati na reč, kad već ja sam sebi ne verujem.
 
Zato neka se nose strukture, neka se nose pretpostavljeni: mnogo puta sam ih uhvatio u laži (a da nisu ni trepnuli!), neka se nose SIZ-ovi, njima je bolje bez nas, neka se nose kritičari, ocenjivači i drugi, oni ionako mrze to što rade, oni ionako nemaju dovoljno vremena, obaveštenosti i stručnosti za taj moj smešni poslić koji se zove pozorište, taj skrajnuti fenomen, koji sebi skromno prisvaja naziv jedne od najstarijih kulturnih disciplina tokom milenijuma.
 
Neka se nose telefoni (mnoga predstava je skinuta putem telefona) i neka se nosi TV (skupa mi pretplata i gubi mi se boja) i radio (još uvek ne verujem da nema malih ljudi unutra!) i novine, jer me plaše i kao umetnika i kao čoveka...
 
Neka se nose... no, moje vreme hrabrosti je već isteklo, kao što sam i očekivao. Pa bih da prekinem i da se izvinim, ako je nekako moguće! Šta mi je to trebalo!? Ne znam šta drugo da kažem! Ne nađite se uvređeni, šalio sam se, majke mi.
 
Vaš uvek i do kraja
 
Zoran Radmilović" (NIN, 1985. godina) 



Poslednje vesti:
 
 
Postavljeno: 23.09.2017.
25. Prodajna izložba "Pčelarstvo Donje Jasenice 2017" u dane Krstvdanskog vašara
Izložba u organizaciji PD Jasenica biće održana 26. i 27. septembra u Palanci
Postavljeno: 22.09.2017.
JKP "Pijace, zelenilo i čistoća": Sve je spremno za početak Krstovdanskog vašara u Palanci(VIDEO)
Povodom priprema za tradicionalnu manifestciju, gost TV Jasenice ,bio je Bojan Bećić izvršni direktor JKP Pijace, zelenilo i čistoća
Postavljeno: 22.09.2017.
Svečanom sednicom Obeležen Dan Opštine Batočina(VIDEO)
Priredjen bogat kulturno- umetnički program i dodeljena priznanja
 

 
 
Kursna lista