Francuska 9, 11420 Smederevska Palanka
rtj@tvjasenica.rs | rtj@tvjasenica.rs
+381 (0)26 313 030
 
 
Ekonomija
Srbija prva u Evropi po rasponu između najvećeg i najmanjeg dohotka
Postavljeno: 30.05.2017.


Petina stanovništva u Srbiji sa najvećim dohotkom zarađuje devet puta više od petine najsiromašnijih, i taj raspon je najveći u Evropi

Veliki rast nejednakosti ima negativne posledice po ekonomski rast i stabilnost društva, poruka je sa nedavnog predstavljanja nove internet platforme za monitoring socijalne situacije u Srbiji (MONS). U Srbiji 20 odsto stanovništva sa najvišim dohotkom zarađuje čak devet puta više od 20 odsto najsiromašnijih, i taj raspon je najveći u Evropi.

Anketa o prihodima i uslovima života pokazuje da naša zemlja ima najveću nejednakost u raspodeli dohotka u Evropi u poslednje tri godine, merenu takozvanim Džini koeficijentom.

Prema rečima Marije Babović, direktorke programa Secons i profesorke Filozofskog fakulteta u Beogradu, FREN i Secons su ovu novu internet platformu pokrenuli kako bi omogućili donosiocima odluka da na jednom mestu prate aktuelne globalne društvene trendove i njihov uticaj na Srbiju.

Na sajtu evropske statističke mreže Eurostat prikazano je kretanje koeficijenta nejednakosti za više evropskih zemalja od 2002. do 2013. godine. Koeficijent nejednakosti za Srbiju u 2009. bio je 28, a u 2013. je skočio na 38, što je, uz Makedoniju, svrstavalo u zemlje sa najvećim porastom ekonomske nejednakosti u Evropi, kaže ekonomista Dragovan Milićević.
 

Džini koeficijent je mera nejednakosti prihoda, odnosno raspodele bogatstva. Njegove vrednosti kreću se između nule i jedinice. Kad je nizak, predstavlja jednaku raspodelu prihoda ili bogatstva, a kad je visok – nejednaku raspodelu.
 
– Nejednakost, kao i holesterol, može biti dobra i loša – ukazuje Jelena Žarković-Rakić, direktorka Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN). – Kad u društvu ima „dobre” nejednakosti, znači da je razlika u visini dohotka između pojedinaca posledica njihovog različitog truda, rada i zalaganja. „Loša” nejednakost stvara nejednakost u dohotku koja je posledica nepostojanja jednakih šansi za sve u društvu da ostvare svoj pun potencijal, što umanjuje mogućnost za stvaranje visokog nacionalnog dohotka.
 
Da je visoka nejednakost loša za ekonomski rast i njegovu održivost, pokazuju i istraživanja Međunarodnog monetarnog fonda i OECD-a. Upućeni tvrde da visoka nejednakost, odnosno siromaštvo, obesmišljava sve napore i inovacije koje se sprovode u društvu, zato što napredak ne pripada podjednako svim članovima.
 
Republički zavod za statistiku u periodu od maja do jula 2016. četvrti put je sproveo anketu o prihodima i uslovima života. Stopa rizika od siromaštva prošle godine bila je 25,5 odsto, 2013. je iznosila 24,5, a 2014. i 2015. bila je 25,4 odsto. Ove osobe nisu nužno siromašne, ukazuju statističari, već samo imaju veći rizik da to postanu. Pritom, stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti u 2016. iznosila je 38,7 procenata.
 
Za Nadu Novaković, sociologa, naučnu saradnicu Instituta društvenih nauka u Beogradu, uzrok porasta nejednakosti kod nas je takozvana prvobitna akumulacija kapitala. Njen rezultat je nastajanje nove kapitalističke klase, raslojavanje srednjih slojeva, masovno siromašenje i marginalizovanje radničke klase i većine seljaštva.
 
– Rast društvenih, a pre svega ekonomskih nejednakosti u Srbiji je sistemski, odnosno klasno uslovljen – smatra Novakovićeva. – U društvu pre tranzicije nejednakosti su postojale, ali nisu bile izrazite. Džini koeficijent u raspodeli dohotka nije prelazio 0,26. Ulaskom u period stvaranja novog kapitalističkog društva drastično su se uvećale nejednakosti u raspodeli dohotka, u pristupu i kvalitetu usluga zdravstva, obrazovanja i socijalne zaštite.
 
Naša sagovornica podseća da je Srbija po drugom merilu, Okunovom indeksu bede (stopa nezaposlenosti plus stopa inflacije), godinama bila prva u Evropi, a peta u svetu. Danas su ti pokazatelji nešto blaži, pa je Srbija na petom mestu u Evropi, a na sedmom u svetu.
 
Teško je poverovati, primećuje Novakovićeva, da smo toliko napredovali, „a ne posumnjati u doprinos zvanične statistike, posebno na njeno često menjanje metodologije merenja nezaposlenosti”.
 
I pored visoke nejednakosti u raspodeli dohotka u Srbiji, ova tema nije bila prioritetna za donosioce odluka, stav je stručne javnosti. Kako pokazuje MONS platforma, osnovni uzroci visoke dohodne nejednakosti kod nas su nizak obim i kvalitet zaposlenosti, obrazovni sistem koji ne uspeva da poništi efekte socioekonomskih nejednakosti, ili ih negde i produbljuje, ali i neadekvatna poreska i socijalna politika.
 
Na pitanje kako smanjiti jaz između bogatih i siromašnih koji koči razvoj zemlje, autori MONS-a predlažu unapređenje politika koje doprinose većoj zapošljivosti, poput politike obrazovanja, celoživotnog učenja, kao i aktivne politike zapošljavanja. Pored toga, progresivnije oporezivanje dohotka i bolja podrška siromašnim građanima trebalo bi da smanje jaz u dohotku između najbogatijih i najsiromašnijih.
 
Zadovoljstvo životom
 
Zanimljivo je da visina nejednakosti u nekoj zemlji utiče i na zadovoljstvo životom njenih stanovnika.
 
U zemljama koje imaju najmanje izražene nejednakosti, poput Norveške, Islanda, Švedske, Danske i Holandije, ljudi iskazuju i najveće zadovoljstvo svojim životom.

Izvor: www.politika.rs 


Poslednje vesti:
 
 
Postavljeno: 12.12.2017.
Centar za kulturu Smederevo: Odložena večerašnja predstava "Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo"
Kako je saopšteno očekuje se izvođenje predstave tokom januara
Postavljeno: 12.12.2017.
Zakazana druga sednica Privremenog organa opštine S. Palanka (sreda, 12 sati)
Na dnevnom biće 22 tačke i teme za razmatranje i eventualno usvajanje
Postavljeno: 12.12.2017.
Prodaja preko društvenih mreža pod lupom inspektora
Osim tradicionalne realne sive ekonomije, u zamahu je i ona u sivoj zoni trgovine koja se obavlja preko društvenih mreža i to naročito akcizne robe. Država se ozbiljno priprema da se uhvati u koštac i sa ovom virtualnom pošasti za koje priprema sistemsko rešenje, a kako "Blic" saznaje, u fokusu će naročito biti prodaja dijatetskih suplementa preko Interneta.
 

 
 
Kursna lista