Na stručnom predavanju "Osiguranje u agrobiznisu" u organizaciji kompanije "Dunav osiguranje", Udruženja novinara za poljoprivredu "Agropreš" i vinarije "Trivanović" iz Erdevika, navedeno je da od 3. 679. 603 hektara poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, svega 250 do 300 hiljada hektara ima polisu osiguranja.

"Mali procenat osiguranja kod poljoprivrednika je svakako posledica finansijske situacije, materijalnih mogućnosti ali i nedovoljne informisanosti i nedovoljno razvijene svesti. Upravo u tu svrhu organizujemo ovakve radionice da bi podstakli i doprineli edukaciji poljoprivrednih proizvođača", istakla je direktor glavne filijale "Dunav osiguranja" u Sremskoj Mitrovici, Nataša Novčić.

Trend je, kaže, da se pored ratarskih kultura koje se najviše osiguravaju, u poslednje vreme osiguraju i voćarske kulture, vinogradi i grožđe.

"Kada je u pitanju osiguranje grožđa, odnosno plodova, za očekivani prinos od sedam tona po hektaru, gde je pretpostavljena cena 50 dinara po kilogramu, premija osiguranja se kreće oko 30.000 dinara po hektaru", kaže ona i dodaje da kod kolektivnog osiguranja, premija može biti i 18 do 20 hiljada dinara po hektaru uz značajne popuste koji se mogu dodatno ostvariti.

Ona je rekla da od ukupno osiguranih obradivih površina u Srbiji, oko 50 odsto je osigurano u kompaniji "Dunav osiguranje".

"Zainteresovanost za osiguranje raste iz godine u godinu, naročito kao posledica ozbiljnih elementarnih nepogoda koje svake godine ostavljaju sve veće posledice", kaže Novčić.

Osiguranjem, rečeno je na skupu, mogu biti obuhvaćeni svi usevi koji se osiguravaju od osnovnih rizika, kao što su, rizik od požara, udara groma i grada, ali i niza dopunskih rizika.

Govoreći o ratarskim kulturama, Novčić kaže da ako je reč o osiguranju pšenice, gde se očekuje prinos od pet tona po hektaru, po ceni od 20 dinara za za kilogram pšenice, premija osiguranja se kreće od oko 2.000 dinara po hektaru.

Ratarski proizvođač iz Divoša, naselja pokraj Sremske Mitrovice, Miloš Kevilj kaže da je ove godine imao štetu na desetak hektara pšenice i to oko 60 odsto.

"Sa osiguranjem smo počeli 2013. godine. Prve godine smo odmah imali štete tako da smo nastavli već cetvrtu godinu saradnju sa 'Dunav osiguranjem'. Ove godine smo imali štetu na nekih desetak hektara, na jednom delu atara koji je zahvatio grad. Ssteta je bila negde oko 50 do 60 procenata na pšenici", objašnjava Kevilj i poručuje da s obzirom na promenu klime u svetu, svakiproizvođač treba da se osigura.

Vlasnik vinarije "Trivanović" iz Erdevika, Dragan Trivanović, koji ima oko 50 hektara vinograda kaže da su ulaganja u proizvodnju vina i grožđa veoma velika te da se rizik ne isplati.

"Značaj osiguranja vinove loze i grozđa je velik jer je to fabrika pod vedrim nebom Posebno sada, sa promenama klime gde imamo žarka leta i dosta grada. Mi se moramo osigurati da ne odemo u gubitke jer uzgoj vinograda na godišnjem nivou nije jeftin", rekao je Trivanović te istakao da se u zadnje dve godine pojavljuju rani mrazevi koji često unište značajan procenat poljoprivrednih kultura, posebno u voćarstvu.

Kad je reč o osiguranju životinja, istaknuto je na skupu, osiguranje jedne priplodne krmače vrednosti 50.000 dinara, za period od godinu dana, proizvođača bi osiguranje okvirno koštalo 4.000 dinara pri kolektivnom ugovaranju, odnosno 5.500 dinara ukoliko se ugovor o osiguranju individualno zaključi.

Premija osiguranja, kažu, po jednom tovljeniku na osiguravajuću sumu od 19.000 dinara proizvođača bi okvirno koštalo 600 dinara pri kolektivnom ugovaranju, odnosno 900 dinara ukoliko se ugovor o osiguranju individualno zaključi.

Izvor: novosti.rs