Francuska 9, 11420 Smederevska Palanka
rtj@tvjasenica.rs | rtj@tvjasenica.rs
+381 (0)26 313 030
 
 
Ekonomija
Pčelarsku godinu spašava suncokretova paša
Postavljeno: 25.07.2017.


Zbog dugog sušnog perioda pčelinja ispaša nije bila tako bogata ovog proleća i početkom leta.

Za razliku od prethodnih godina, uljana repica je podbacila, nije bilo kvalitetne ispaše ni u voćnjacima, a i lipa je davala prinose od samo nekoliko kilograma unosa. Zato su oči pčelara sada uprte u suncokret, koji obećava dobru zimnicu za pčele i solidnu proizvodnju meda. Moglo bi se reći da će vojvođanska polja pod suncokretom ove sezone biti spas za pčelare.

- Suncokretova paša jedna je od glavnih u Banatu, a ove godine biće i za pčele iz drugih krajeva Srbije. Problem je u tome što je uljana repica malo zamedila, bagremovog cveta gotovo da i nije bilo, dok je lipa dala nešto nektara na obroncima Fruške gore. Zato od suncokreta očekujemo da zamedi, odnosno da podari toliko meda da možemo da zazimimo pčelinja društva kako bi u narednoj godini imali što bolju produkciju pčela i veći prinos - objašnjava Radomir Vlačo, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine.

U Srbiji je 2015. godina bila rekordna po proizvodnji meda - proizvedeno je 12.263 tona, što je 67 odsto više nego 2009. i čak 179 odsto više nego 2014. godine. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, te godine registrovano je 792.000 košnica, dok ih je 2014. bilo 677.00, a 2009. godine 490.000. Prema najnovijim podacima, u Srbiji je registrovano milion košnica.

- Činjenica je da se pčelinja paša koristi maksimum pola odsto. Naravno, nerealno je očekivati povećanje od, recimo, 200 puta, pre svega zato što imamo dosta nepristupačnih terena, ali dovoljno je da se površine pogodne za ispašu udvostruče, pa će korist biti velika. Ono što bih posebno želeo da naglasim jeste to da će ove godine vojvođanski suncokret spasiti srpsko pčelarstvo - tvrdi Milutin Petrović, zamenik predsednika SPOS-a.

Suncokret počinje da cveta početkom jula i njegovo cvetanje traje oko 20 dana, što zavisi od setve pojedinih parcela koje se nalaze u neposrednoj blizini pčelinjaka. Suncokret je poznat po visokoj produkciji nektara i u zavisnosti od godine i genotipa, može da proizvode između 0,1 i 0,8 mikrolitara nektara po jednom trubastom cvetu, a njih u glavici suncokreta ima oko 3.000. Pčelari tvrde da su za optimalnu proizvodnju potrebne bar dve košnice po hektaru. Treba podsetiti i na to da se košnice moraju doneti na mesto ispaše najkasnije dva do tri dana pre početka cvetanja.

- Vremenski uslovi su ubedljivo najvažniji faktor koji utiče na kvalitet meda, mada ne treba zanemariti ni karakteristike zemljišta, primenjenu agrotehniku, ali i svojstva biljke, u ovom slučaju suncokreta. Pčele, baš kao i suncokret, zahtevaju da u vreme cvetanja zemljište ima odgovarajuću relativnu vlažnost koja bi trebalo da se kreće između 60 i 80 procenata. osim toga, nisu poželjni suvi i topli vetrova, a temperatura vazduha ne bi trebalo da prelazi 30 stepeni. Ono što odgovara suncokretu za oplodnju, to odgovara i pčelama za sakupljanje meda i nektara - objašnjava Ilija Bjelić, savetodavac u Poljoprivrednoj stručnoj službi Zrenjanin.

 

Ističe, takođe, da na proizvodnju nektara, pored genetske osnove, utiče čitav niz faktora. Treba znati da cvetovi koji se prvi otvaraju proizvode više nektara nego oni u centru glave, jer su fiziološki stariji, što znači da je najbolje da se košnice sa pčelama donesu na ispašu neposredno pre početka cvetanja suncokreta.

- Zanimljivo je istaći i to da se na parcelama na kojima su prisutne pčele, prinos suncokreta povećava za 20 do 30 odsto. Minimalne izmerene vrednosti kreću se oko 10 odsto, a maksimalne idu i do 50 odsto. U veoma toploj i sušnoj godini, kada temperature vazduha premašuju 35 stepeni Celzijusa i kada duvaju suvi i topli vetrovi, beleži se najveće povećanje prinosa. Jer kada nema vlage u zemljištu, polen kratko živi i već nakon nekoliko sati se osuši. Tako da tu pčele pomažu da svi cvetovi budu oplođeni - naglašava Bjelić.

Stručnjaci upozoravaju i na to da pčelinja društva, koja su koristila suncokretovu pašu, gotovo redovno oslabe, pa savetuju pčelarima da po završenom ceđenju meda (dobije se u proseku od 15 do 20 kilograma) pčele presele na livadsku, ili ritsku pašu. U izuzetno povoljnim prilikama prinosi mogu biti udvostručeni, što se poslednjih nekoliko godina i ostvaruje.

Izvor: danas.rs



Poslednje vesti:
 
 
Postavljeno: 12.12.2017.
Centar za kulturu Smederevo: Odložena večerašnja predstava "Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo"
Kako je saopšteno očekuje se izvođenje predstave tokom januara
Postavljeno: 12.12.2017.
Zakazana druga sednica Privremenog organa opštine S. Palanka (sreda, 12 sati)
Na dnevnom biće 22 tačke i teme za razmatranje i eventualno usvajanje
Postavljeno: 12.12.2017.
Prodaja preko društvenih mreža pod lupom inspektora
Osim tradicionalne realne sive ekonomije, u zamahu je i ona u sivoj zoni trgovine koja se obavlja preko društvenih mreža i to naročito akcizne robe. Država se ozbiljno priprema da se uhvati u koštac i sa ovom virtualnom pošasti za koje priprema sistemsko rešenje, a kako "Blic" saznaje, u fokusu će naročito biti prodaja dijatetskih suplementa preko Interneta.
 

 
 
Kursna lista