Cilj je da se ukaže velika štetnost kesa za životnu sredinu, kao i neophodnost da promenom navika doprinesemo smanjenju ove vrste otpada.

Dan bez plastičnih kesa ustanovljen je 2008. godine od strane katalonskih organizacija kao inicijativa za budućnost bez plastičnog otpada. Inače, prema jednom istraživanju, Evropljanin u proseku upotrebi 200 kesa godišnje.

U većini slučajeva nakon nekoliko minuta korišćenja, kese završavaju u smeću. Poslednjih godina sve je veća podrška nekorišćenju plastike i plastičnih kesa sa ciljem smanjenja plastičnog otpada u našem okruženju.

Članak 3. jul – Međunarodni dan bez plastičnih kesa se pojavljuje prvo na RTV Jasenica.

WWF ove godine obeležava dvadeseto izdanje te inicijative, a ovogodišnji slogan je „Sat za planetu zemlju”. Svrha ove akcije u podizanju svesti svih nas o tome da zajedničkim snagama moramo svakodnevno činiti više kako bismo zaštitili prirodu.

Članak Svetski fond za prirodu poziva gradove da se 28. marta uključe u inicijativu „Sat za planetu Zemlju” se pojavljuje prvo na RTV Jasenica.

Strah od ovog datuma ima čak i svoje ime – paraskavedekatriafobija – što dovoljno govori o tome koliko je ozbiljno shvaćen u zapadnoj kulturi. Kombinacija petka, koji je u hrišćanskoj tradiciji dan Hristovog raspeća, i broja 13, koji se vezuje za Judu kao trinaestog učesnika Tajne večere, učinila je svoje.

Istorijski, ovaj datum se često povezuje i sa 13. oktobrom 1307. godine, kada je francuski kralj Filip IV, u dogovoru sa rimskim Papom, naredio hapšenje i istrebljenje templarskog reda – događaj koji je u legendi dodatno učvrstio reputaciju petka 13. kao dana nesreće. Iako naučnih dokaza da je ovaj dan zaista “opasniji“ od drugih naravno da nema, mit je i dalje često jači od statistike.

Članak Zašto se petak 13. smatra simbolom sujeverja i nesreće? se pojavljuje prvo na RTV Jasenica.

Ovu širom sveta popularnu i omiljenu „pitu“ izmislili su Grci ili Feničani u vreme kada su usavršili tajne mešanja brašna sa vodom. Prvobitna pica bila je u stvari hleb ili pogača koja se pekla ispod užarenog kamena, a premazivali su je uljem sa dodatkom biljnih začina.

Kada je nastala pica, teško je precizirati. Verovatno još u kamenom dobu. Paradajz, koji je danas osnova za gotovo svaku vrstu pice u to vreme još uvek nije bio otkriven. Tek u XVI veku paradajz stiže u Evropu iz Amerike i tada uz pomoć ovog povrća nastaje pica približna onakvom kakvom je i danas znamo. U XVIII veku ova pogača sa paradajzom stiže u Italiju, tačnije u Napulj i počinje da se proizvodi i prodaje na ulicama i trgovima. Konačno pod nazivom „pica“. To je bila veoma jednostavna pica koja je više ličila na hleb i vrlo brzo stekla popularnost kod siromašnog stanovništva Napulja, jer je bila ukusna i jeftina.

Članak Danas je Svetski dan pice: Ovo su zanimljivosti o popularnom specijalitetu se pojavljuje prvo na RTV Jasenica.

Na trećim po redu Igrama koje organizuje Italija, čiji su ovog puta zvanično domaćini Milano i Kortina d’Ampeco, Srbiju će predstavljati Anja Ilić i Miloš Milosavljević u nordijskom skijanju i Aleksa Tomović u alpskom skijanju.

Na ZOI 2026. ukupno će se takmičiti 2.871 sportista, od čega 1.533 muškaraca i 1.338 žena, ispred ukupno 92 olimpijska komiteta.

Članak Danas u Italiji počinju 25. Zimske olimpijske igre, Srbija sa troje sportista se pojavljuje prvo na RTV Jasenica.

Iako zvuči kao opšteprihvaćena činjenica, iza ovog pojma krije se zanimljiva mešavina psihologije, marketinga i savremenog načina života. Upravo zbog toga Blue Monday iz godine u godinu privlači veliku pažnju javnosti.

Pojam Blue Monday , odnosno „tužni ponedeljak“, nastao je 2005. godine, kada ga je popularizovao britanski psiholog Klif Arnol. On je tada predstavio formulu koja je navodno izračunavala dan u januaru kada se ljudi osećaju najlošije. U obzir su uzimani faktori poput vremenskih uslova, dugova nastalih tokom praznika, pada motivacije, neispunjenih novogodišnjih odluka i vremenske distance do sledećeg odmora.

Ipak, važno je napomenuti da Arnolova formula nikada nije naučno potvrđena. Naprotiv, brojni psiholozi i stručnjaci za mentalno zdravlje kasnije su istakli da je čitava ideja Blue Mondaya nastala u okviru marketinške kampanje jedne turističke kompanije, sa ciljem da se ljudi podstaknu da u januaru rezervišu putovanja i „pobegnu“ od lošeg raspoloženja.

Članak Blue Monday: mit, marketing ili stvarno najtužniji dan u godini? se pojavljuje prvo na RTV Jasenica.

Dve trećine naših sugrađana najluđu noć provešće kod kuće – sa porodicom, partnerom ili prijateljima, šest procenata Novu godinu će dočekati u kafani. Isti procenat njih otputovaće negde za praznike, dok se svega pet odsto građana naše zemlje odlučilo za kolektivni doček – na trgu ili ulici.

Očekivano, mladi uzrasta od 18 do 29 godina su ti koji će u najvećoj meri proslavljati u kafani ili u klubovima. Četvrtina građana starosti od 30 do 44 godine ići će u posetu porodici ili prijateljima. Sama u novogodišnjoj noći biće svaka osma osoba.

Članak Najveći broj naših sugrađana Novu godinu dočekaće u krugu porodice se pojavljuje prvo na RTV Jasenica.

U isto vreme za stanovnike na južnoj Zemljinoj polulopti počinje leto. Prvi dan zime je ujedno i najkraći dan u godini (zimski solsticij).

Članak Zima počinje u nedelju u 16 časova i 3 minuta se pojavljuje prvo na RTV Jasenica.

Cilj obeležavanja dana čaja je pre svega isticanje teškog položaja radnika koji učestvuju u uzgoju i proizvodnji ove biljke i njihovo mesto u globalizaciji trgovine.

Članak Danas se obeležava Svetski dan čaja se pojavljuje prvo na RTV Jasenica.

U pitanju je inicijativa koja podstiče ljude da budu ljubazni prema drugima i doprinesu pozitivnijem društvenom okruženju. Ovaj dan pokrenut je 1998. godine na inicijativu Svetskog pokreta za ljubaznost, međunarodne koalicije organizacija koje promovišu ljubaznost i altruizam.

Cilj je inspirisanje ljudi da svakodnevno čine dobra dela, bilo da se radi o jednostavnom osmehu, gestu podrške, volonterskom radu ili pokazivanju saosećanja prema onima u potrebi.

Članak Obeležavamo Svetski dan ljubaznosti se pojavljuje prvo na RTV Jasenica.