Tvojim rođenjem Hriste Bože, zasija svetu svetlost Bogopoznanja, jer se u toj svetlosti zvezdom učahu oni koji zvezdama služe, da se klanjaju Tebi, Suncu Pravde, i da poznaju Tebe sa visine Istoka, Gospode, slava Ti!
Poštovani prijatelji,
Mir božiji, Hristos se rodi!
Malo drugačiji narativ će imati ovo naše obraćanje na današnji veliki praznik Rođenja Sina Božijeg!
Drugačije je, jer se svi menjamo sa godinama i okolnostima u kojima sazrevamo i pozicioniramo sebe u ovom koordinatnom sistemu.
Vreme u kojem živimo i radimo, izuzetno je izazovno i zahtevno, pa od nas iziskuje jedinstvo i slogu u svakom segmentu misije i delatnosti koju obavljamo, ako smo nje lišeni, onda teško možemo očekivati napredak u bilo kojoj životnoj sferi.
Da bi se bavio obrazovno-vaspitnim radom moraš imati ljubavi prema deci i poslu kojim se baviš.
Moramo imati razumevanja za greške koje deca prave i to upravo onako kako Gospod naš ima razumevanja za sve greške nas, njegove odrasle sinove i kćeri…moraš naučiti da praštaš, ako očekuješ da ti bude oprošteno…
Stajati pred decom, nije nimalo lako. Smelost da im se obratiš ili ih podučavaš pripada odabranima, samo učiteljima i nastavnicima, kojima je Hristos put i koji poštuju Boga svoga!
Ukoliko tako naoružani, Hristovom naukom, radimo ovaj preodgovorni posao imaćemo rezultata, bićemo zadovoljni i srećni, a nadasve poštovani, u suprotnom za svoje „neuspehe“ tražićemo krivce oko sebe.
Gde je sada tu ljubav iz naslova ove naše Božićne poruke, pitate se?
Upravo je ona ključ i upravo se ona rodila danas po 2026. put i opominje nas da praštamo, da se menjamo, da molimo da nam se oprosti, da se trudimo na radnom mestu na koje nas je sam Bog postavio i da svim srcem volimo naše đake, našu decu i našu budućnost, bez obzira na:
-inteligenciju,
-nivo znanja koji poseduju,
-stepen veština kojima su ovladali,
-vaspitanje koje su doneli iz svojih kuća,
-broj časova sa kojih su izostali,
-stalež iz kojeg nam dolaze…
Imajući ovakav Hristoljubivi pristup u kojem je LJUBAV (čitaj Hristos) u centru svega, a dete kao njegova najvernija ikona, moći ćemo izaći ispred svakoga činioca obrazovno-vaspitnog procesa sa čistim obrazom i mirnom savešću.
Ljubav je jedino potrebna, ona će spasiti svet, ali i svakoga od nas koji je delimo sa drugima!
Čini mi se da Tesline reči najbolje mogu da približe moje želje za ličnim napretkom, stavove i duhovne težnje, ali i narativ koji je spomenut na početku teksta, ipak ne i, trenutno, realno stanje koje vlada u ovim vremenima.
Zato od svojih težnji i namera, nikada ne smemo odstupiti!
„Treba činiti dobro do iznemoglosti, treba užasnuti svemir dobrotom onako kako smo mi užasnuti količinom zla na svetu. Treba činiti dobro do granice gluposti. I preko nje. I kada nema nikakvog razloga, treba činiti dobro. Treba namerno, svaki dan, nekome stopliti dušu. Treba zbuniti svemir. Treba činiti dobro i kada se dobro dobrim ne vraća. Treba, usprkos svemu. Treba, jer je to jedino i jer ništa nema smisla. I jer je jedini udar na besmisao – to dobro. Treba činiti dobro i kada pomislimo da ni činjenje dobra nema smisla. Samo besmisleno dobro mi miriše na neki smisao. Savršeno, čisto dobro, bez ikakvog smisla…”, Nikola Tesla
Vaistinu se rodi, istiniti Bog naš, koji je Ljubav koja prevazilazi sve granice!
Neka nam svima Bogomladenac Hristos donese mira, zdravlja i nade u bolje sutra!
Iskreno,
Darko Dimitrijević,
direktor OŠ „Olga Milošević“