Sretenje u srcu Šumadije: Tamo gde je kovan temelj srpske slobode

Srbija danas proslavlja Dan državnosti, praznik koji nas vraća u 1804. godinu, kada je u gustim šumama Šumadije podignut ustanak koji će zauvek promeniti mapu Balkana. Dok se centralne državne manifestacije održavaju u Orašcu, istorijske niti neraskidivo vezuju ovaj veliki datum za Smederevsku Palanku i selo Glibovac, rodno mesto neustrašivog vojvode Stanoja Glavaša. Upravo je Glibovac iznedrio junaka čije je ime ulivalo nadu porobljenom narodu i strah neprijatelju, a čija je uloga u Prvom srpskom ustanku bila presudna za opstanak same ideje o slobodi.
Negovanje sećanja na ove ličnosti danas je misija onih koji najbolje poznaju lokalnu istoriju. Nikola Marković, član zavičajnog udruženja „Stanoje Glavaš”, naglašava važnost očuvanja ovog identiteta ističući da se upravo kroz podvige jaseničkih ustanika najbolje razume vrednost današnje slobode.
„Naša je obaveza da lik i delo vojvode Stanoja Glavaša, kao i svih palanačkih boraca, otrgnemo od zaborava i predstavimo kao moralni putokaz generacijama koje dolaze.
Posebno simbolično mesto u ovoj istorijskoj sagi zauzima Glibovački lug i njegov veliki izvor, bistra voda sa koje se napajala slobodarska misao ovog kraja. Upravo je sa tog izvora Stanoje Glavaš, pritisnut zulumom i nepravdom, krenuo u hajduke, zamenivši miran seoski život borbom za čast svog naroda. Taj izvor i danas teče kao nemi svedok zakletve jednog junaka koja je prerasla u opštenarodni pokret. Glavaševa četa u Jasenici bila je jezgro otpora, sastavljena od najhrabrijih momaka ovog kraja koji su pod njegovom komandom godinama pre zvaničnog ustanka krčili put ka oslobođenju. Njegove borbe širom Šumadije, a naročito veština u ratovanju, učinile su ga prirodnim liderom kojeg je narod prvi želeo za vožda. Ipak, pokazujući neviđenu skromnost i državotvornu svest, Glavaš je starešinstvo ustupio Karađorđu, ostajući njegova najpouzdanija „desna ruka” i čuvar jaseničkog pravca.
Smederevska Palanka, tadašnja Hasan-pašina Palanka, bila je strateška tačka čije je oslobađanje bilo ključno za povezivanje ustaničkih snaga. Uz Glavaševu četu i podršku braće Vulićević iz Azanje, ovaj deo Šumadije postao je nepremostiva tvrđava za turske snage. Danas, dok slavimo rođendan moderne srpske države, moramo znati da je njen temelj uzidan upravo ovde, u srcu Šumadije, krvlju i nepokolebljivom verom naših predaka u bolje sutra”, poručuje Marković.