Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Božić. Ovaj najradosniji praznik jeste dan rođenja Isusa Hrista, koji se ovaplotio i postao čovek. Ujutro, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima i objavljuje se dolazak Božića i Božićnog slavlja, a zatim se praznuje tri dana.
Domaćin i ukućani oblače najsvečanije odelo i odlaze u crkvu na jutrenje i Božićnu liturgiju. Posle službe, prima se nafora i ljudi se pozdravljaju rečima: „Hristos se rodi!”, i otpozdravljaju: „Vaistinu se rodi!” , i tako sve od Božića do Bogojavljenja.
Rano pre podne u kuću dolazi položajnik, koji podseća na Mudrace koji su pratili zvezdu sa Istoka i poklonili se novorođenom Isusui koji na Božić i cele godine donosi sreću u kuću. On pozdravi dom i ukućane, odlazi do šporeta, džara vatru i govori zdravicu: „Koliko varnica, toliko srećica; Koliko varnica toliko parica (novca); Koliko varnica toliko u toru ovaca; Koliko varnica toliko prasadi i jaganjaca; Koliko varnica, toliko gusaka i piladi; A najviše zdravlja i veselja; Amin, Bože daj!”
Domaćica posluži položajnika vinom i drenom i daruje ga simboličnim poklonom. Kasnije se svi ukućani posluže vinom i drenom i lome česnicu koju je napravila domaćica. Ona je mesi rano ujutro i u testo stavlja novčić, grančicu badnjaka i dren. Iznosi se na sto je je postavljena božićna trpeza. Kada svi stanu za sto, domaćin zapali sveću, okadi ikone, kandilo i sve prisutne, preda nekom mlađem da okadi celu kuću. Peva se božićni tropar i čita se „Oče naš”. Onda se česnica okreće kao slavski kolač i lomi na onoliko delova koliko ima ukućana.