Jedna od najčešćih i kod naroda omiljenih slava je svakako Đurđevdan, koji se proslavlja 6. maja. Kao i za svaki praznik, Srbi ovaj dan poštuju brojne običaje.
Običaji i verovanja našeg naroda vezani za Đurđevdan postojali su i pre nego što je prihvatio hrišćanstvo. Đurđevdan se u narodu smatra za granicu između zime i leta, praznik koji se odnosi na zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih, plodnost stoke i dobre useve.
Proslavljaju ga i katolici i pravoslavci, svako po svom kalendaru, kao Dan Svetog Georgija. Kod Srba je on poprimio i neke druge osobine, mešajući se sa prethrišćanskim kultovima Balkana, pa se zato i praznik Svetog Georgija kod Srba ne slavi isto kao u drugim hrišćanskim zemljama.
Običaji uoči Đurđevdana
Sveti Đorđe je svojim praznikom svakako zauzeo mesto starog srpskog božanstva plodnosti Jarila i njegovog praznika. Crkva na ovaj dan obeležava pogubljenje Svetog Georgija, koje se desilo 23. aprila 303. godine.
Veče uoči Đurđevdana izaberu se dva mlada luka u bašti, jedan predstavlja sreću, a drugi nesreću i pera im se poravnaju makazama. Na Đurđevdan, tačnije ujutru, se proveri koji je više izrastao. U zavisnosti od toga koji je više porastao pratiće nas sreća ili nesreća tokom godine.
Ovo su još neki od običaja koje su Srbi praktikovali:
- postojao je običaj da se na Đurđevdan za stokom pri povratku uveče kući strogo nosi sirov, a ne suv prut (kako bi stoka bila deblja, naprednija a ne suva i mršava)
- takođe je za Đurđevdan vezan običaj da se mladi jarići i jaganjci prvi put tada broje jer je to znak da su uspešno izašli iz zime ( da neće uginuti od hladnoće i gladi)
- na Đurđevdan se svaka koza, ovca, krava (bez razlike da li trenutno daje ili ne daje mleko) ovlaš pomuze kako bi imale što više mleka
- na Đurđevdan, pre sunca, gleda se kuda prolazi magla. Veruje se da će ta mesta biti pogođena gradom, pa se obično tuda ništa ne seje.
Đurđevdanski venčić i kupanje u reci
Đurđevdan se smatra granicom između zime i leta, praznik vezan za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve. Za malo koji praznik kod Srba je vezano toliko običaja i verovanja.
Poznato je da se đurđevak bere uoči Đurđevdana. Glavni običaji koji prate ovaj praznik su umivanje biljem i kupanje na reci, pletenje venaca od đurđevka sa božurom, zovom ili drugim cvećem koje služi kao dodatan ukras.
Kasnije se ti venci kače na ulazna vrata, kapije, đeram, ali i na ulaze u štalu, obor, na traktore i na retrovizore automobila. Venci se stavljaju zarad zdravlja i berićetne godine i po pravilu treba da stoje okačeni do sledećeg Đurđevdana.
Ovo se čini da bi godina i dom bili berićetni – da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru. Ponegde je običaj da se ovo kićenje zelenilom vrši na sam Đurđevdan, pre zore.
Umivanje vodom od bilja
Uoči Đurđevdana, domaćica spušta u posudu punu vode razno prolećno bilje, a onda odmah spušta: dren, pa za njim zdravac, i na kraju grabež i crveno jaje, čuvarkuću koja je ostala od Uskrsa. Sve se to zatim stavi pod ružu u bašti da prenoći.
Ujutru se svi redom umivaju vodom: deca – da budu zdrava kao dren, devojke – da se momci grabe oko njih, stariji – da budu zdravi, domaćin – da mu kuća bude dobro čuvana.
Veliku važnost ima i kupanje na reci, pre sunca (ponekad se u reku bacaju venci od raznog cveća, ili se sipa mleko). Da bi bili zdravi i jaki, ljudi su se kitili cvećem i biljem, opasivali se vrbovim i drenovim prućem. Ponegde su se mladi ljuljali na drenovom drvetu da bi bila “zdrava kao dren”, a devojke su se valjale po zelenom žitu da bi im kosa “rasla kao žito”.
Običaj kaže da na Đurđevdan ne valja da se spava jer će vas tokom cele godine boleti glava, a ako je neko malo odspavao onda će morati na Markovdan da spava na tom istom mestu.
Đurđevdanski uranak
Narod na Đurđevdan, rano pre zore, odlazi u prirodu zajednički na “đurđevdanski uranak”, na neko zgodno mesto u šumi koje se izabere, na proplanku ili pored reke. Za ovo se pripremi jelo i piće, obavezno se pripremi jagnje na ražnju, a oni koji su za to zaduženi, odu mnogo ranije na zakazano mesto i otpočnu sa pripremama tako da se ražanj već uveliko okreće kad ostali dođu.
Pesma, igra i veselje traju često i do podne. Na đurđevdanskim urancima se mladi opasuju vrbovim prućem “da budu napredni kao vrba”, kite zdravcem “da budu zdravi kao zdravac”, koprivom “da kopriva opeče bolesti sa njim”, i selenom “da im duša miriše kao selen”.
MONDO