Srpska pravoslavna crkva (SPC) slavi danas Svetog Vasilija Ostroškog – velikog čudotvorca, čije se mošti kao velika svetinja čuvaju u manastiru Ostrog, u Crnoj Gori.
Sveti Vasilije Ostroški rođen je kao Stojan Jovanović u Popovom polju kod Trebinja, a već u 12. godini poslat je u manastir Zavala, gde je njegov stric Serafim bio iguman. Posle završetka manastirske škole, dobio je monaški čin i postao paroh Popovog polja.
Vršio je službu je u mnogim gradovima, od Mostara, preko Herceg Novog i Pljevalja, Morače, do Ogonošta i Bjelopavlića. Preminuo je 1671. godine, a njegove mošti i grob čuvaju se u najvećoj pravoslavnoj svetinji – manastiru Ostrog u Crnoj Gori.
U manastir Ostrog dolaze ljudi i drugih veroispovesti, među kojima ima i muslimana koji pred moštima Vasilija Ostroškog traže spas i isceljenje od teških bolesti i muka koje su ih zadesile. Kaže se da je Sveti Vasilije tokom života više ličio na anđela nego na čoveka. Svoj duh je uzdigao, a telo obesmrtio.
U narodu se utemeljilo verovanje da njegov duh leči bolesne, a tome svedoče i brojne priče. Svako kome je ovaj svetac pomogao, prilikom sledeće posete manastiru Ostrog zapisuje na papir svoju priču, monasi ih sakupljaju, čuvaju i pretvaraju u knjigu.
Običaji i verovanja
Na praznik Svetog Vasilija valja otići u crkvu, zapaliti sveću i pomoliti se čudotvorcu.
Danas po narodnom verovanju ne bi trebalo raditi teške poslove, ali valja da se očisti kuća, kako bi, veruje se, čitave godine u domu vladali harmonija i mir. Veruje se da se na ovaj praznik nikako ne bi trebalo svađati ni sa kim, posebno sa svojim najmilijima. U suprotnom, cele godina će vam biti baksuzna. Naročito se treba čuvati da vas neko ne prevari. U nekim krajevima se smatra da će biti rodna godina ako na ovaj dan padne sneg ili bude oblačno.
Danas je Sveti Vasilije Ostroški
164