Veliki petak, najtužniji dan za vernike, ali i uvod i priprema za Uskrs

Srpska pravoslavna crkva i vernici, koji poštuju Julijanski kalendar, danas obeležavaju Hristovo stradanje, Veliki petak, dan kada je Isus osuđen i razapet na Golgoti, žrtvujući se za sve ljude i spasenje sveta.
Veliki petak se smatra najtužnijim danom u hrišćanstvu. Na ovaj dan se posti, a običaj je da se izbegava preterana fizička aktivnost, slavlje i poroci. Većina pravoslavaca u našoj zemlji farba jaja na Veliki petak, mada u nekim delovima zemlje, to se radi i na Veliki četvrtak.
Od Velikog četvrtka do Vaskrsa (nedelje), ne zvone crkvena zvona jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti, nego se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom. U pravoslavnim hramovima se iznosi Plaštanica. U pitanju je platno na kojem je prikazano Hristovo polaganje u grob. Ono se postavlja ispred oltara, gde mu vernici prilaze i celivaju ga. Na Veliki petak se ne služe liturgije, već carski časovi sa čitanjem delova jevanđelja o događajima dana Stradanja.
Vaskrs, dan kada je Isus Hrist vaskrsnuo, ove godine se u našoj zemlji slavi u nedelju, 5. maja.