Pravoslavni vernici danas slave Svetog Nikolu, najčešću slavu u Srbiji. Nikoljdan je u kalendaru Srpske pravoslavne crkve obeležen crvenim slovom i zbog toga postoji verovanje da tog dana ne valja raditi nikakve kućne poslove.
Čudotvorac, zaštitnik pomoraca i siromašnih, jedan je od najvoljenijih srpskih svetaca. Smatra se da pola Srba slavi Nikoljdan dok ona druga polovina ide na slavu, koja je uvek u vreme posta.
Sveti Nikola ili Nikoljdan se uvek slavi 19. decembra, na dan kada je ovaj svetitelj umro 345. godine nove ere. Pretpostavlja se da se kao porodična slava obeležava od samog početka primanja hrišćanstva, ali pouzdani podaci postoje da se slavi od XIII veka nakon reformi koje je Sveti Sava uveo u pravoslavlje srpskog naroda.
Slava Sveti Nikola je strogo posna slava jer pada u vreme Božićnog posta i nikako je ne treba pripremati i dočekivati goste sa mrsnom trpezom.
Slavski kolač, žito i vino su obavezni. Sveti Nikola se smatra zaštitnikom moreplovaca, putnika, siromašnih, dece, učenih ljudi i trgovaca